Za tebe
Tužno je gledati tebe, a ruke snovima pružit’.
Čudno je skrivati sebe, a za tobom, suhe usne rastužit’.
Nemoćan, sam, tišinu kušam, dok zalogaj težak pritišće duša.
Misliš da spas donosi novo jutro! Znaj i ono je pusto.
Gledam tebe dok zatvaram oči, suzama slanim lice mi se moči.
Nedostižna ti si i tako daleka, kao u daljini ta tiha jeka.
Brišem sve snove uz zvuke oluja jer tebe u njima odnosi neka čudna struja.
Svi tvoji mirisi još su tu duboko, upijeni u suzu što kvasi mi oko.
Crtam tvoje obrise na bijelom papiru, svaku crtu tkam u svilu.
Osjećam te duboko u sebi, a valovi strasti udaraju poput pjene.
Dan mi se čini sve bliže, ali zbog tebe mrak još traje.
Ruke svoje u očaju pružam da izbavim tebe od zaborava.
Nema zvijezda da kazuju mi put, a ispred mene postaviše visoke stijene.
Oplakujem sebe što zbog tebe ja ne mogu naći svoj spas.
Samo su boli okrutne, snažne, poslije tebe moja draga.
Zašto? Zašto? Zar tvoja ljubav mora tako skupo da se plaća?
